Očekivalo se da će evakuisani iz južne ukrajinske oblasti Herson početi da pristižu u Rusiju u petak nakon što je zvaničnik koga je postavila Moskva sugerisao da stanovnici treba da odu radi bezbednosti, što je znak slabljenja moći Moskve na teritoriji za koju tvrdi da su pripojili, preneo je Rojters.
„Predložili smo da svi stanovnici Hersonske oblasti, ako žele, da se zaštite od posledica raketnih udara,… odu u druge regione“, rekao je u video poruci šef administracije u Hersonu Vladimir Saldo. Ljudi treba da „odu sa decom“.
Ponuda se prvenstveno odnosila na stanovnike na zapadnoj obali reke Dnjepar, rekao je on. To uključuje regionalnu prestonicu, jedini veliki ukrajinski grad koji je Rusija zauzela netaknut od invazije u februaru.
Prvi civili koji beže iz Hersona trebalo je da stignu u rusku oblast Rostov u petak, javila je novinska agencija TASS.
Herson je jedna od četiri delimično okupirane ukrajinske pokrajine za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala poslednjih nedelja, i verovatno strateški najvažnija. Ona kontroliše i jedini kopneni put do poluostrva Krim koji je Rusija zauzela 2014. i ušće Dnjepra, 2.200 kilometara duge (1.367 milja) reke koja deli Ukrajinu.
Od početka oktobra, ukrajinske snage su probile tamo ruske linije fronta u svom najvećem napredovanju na jugu od početka rata. Od tada su brzo napredovali duž zapadne obale, sa ciljem da odseku hiljade ruskih vojnika od linija snabdevanja i potencijalnih puteva za bekstvo preko nje.
TASS je citirao guvernera Rostova, koji se graniči sa ukrajinskim teritorijama za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala, da je njegov region spreman da ugosti svakoga ko odluči da napusti Herson.
Bekstvo civila iz Hersona bio bi veliki udarac ruskoj tvrdnji da je anektirala oko 15% teritorije Ukrajine i uključila oblast veličine Portugala u sastav Rusije.
Rusija je dodelila mnoge od svojih najbolje obučenih trupa za odbranu zapadne obale Hersona. Ali ta snaga se može snabdeti samo preko reke koja je široka nekoliko kilometara i ima malo prelaza.
U protekle dve nedelje Ukrajina je ponovo zauzela deo teritorije, a njene snage su se spuštale ka brani Nova Kahovka dugoj 3 km (2 milje) koja obezbeđuje jedan od poslednjih prelaza reke. Porast Ukrajine na jugu ovog meseca usledio je nakon brzog rasta na istoku od septembra.
Nikolajev, najbliži Hersonu veliki grad koji drže Ukrajinci, bio je u četvrtak pod masivnim ruskim bombardovanjem, a civilni objekti su pogođeni, rekli su lokalni zvaničnici.
Regionalni guverner Vitalij Kim rekao je da su gornja dva sprata petospratne stambene zgrade uništena, a da su ostali pod ruševinama. Na video snimku koje su obezbedile državne službe za vanredne situacije vidi se kako spasioci izvlače 11-godišnjeg dečaka za koga je Kim rekla da je proveo šest sati zarobljen pod ruševinama.
Na istoku, tri ruske rakete eksplodirale su u četvrtak ujutro u blizini centralne pijace u Kupijansku, glavnom železničkom čvorištu koji su ukrajinske snage ponovo zauzele u septembru.
Projektili su uništili prodavnice, prekrivši okolne ulice komadićima stakla, ruševinama i iskrivljenim metalnim limovima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u video obraćanju u četvrtak da su „brutalne“ borbe nastavljene u gradu Bahmutu koji se bavi proizvodnjom vina i soli na liniji fronta u istočnoj Donjeckoj oblasti, još jednoj oblasti koju je Rusija pokušala da anektira.
Zelenski je rekao da ukrajinske trupe brane Bahmut „veštim i herojskim akcijama“. Separatističke snage koje podržavaju Rusija i Moskva vide grad kao glavni cilj i zauzele su nekoliko obližnjih sela. Ruske trupe su napredovale do 2 km (1,24 milje) prema gradu, saopštila je u ponedeljak britanska obaveštajna služba, iako analitičari kažu da je linija fronta tečna.
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je na neuspehe na bojnom polju dramatičnim potezima za eskalaciju sukoba: proglašavanjem aneksije teritorije, pozivanjem stotina hiljada rezervista i stalnom pretnjom da će upotrebiti nuklearno oružje za zaštitu Rusije.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u četvrtak posle dvodnevnog sastanka ministara odbrane da alijansa neće odustati od podrške Ukrajini zbog nuklearnih pretnji Moskve. Mnoge zemlje obećale su novu vojnu pomoć Ukrajini.
Nećemo biti zastrašeni“, rekao je Stoltenberg novinarima. „…Oni znaju da ako upotrebe (a) nuklearno oružje protiv Ukrajine, to će imati teške posledice.
Rusija je ove nedelje izvela najveće vazdušne udare od početka rata, ispalivši više od 100 krstarećih projektila uglavnom na ukrajinsku elektroenergetsku i toplotnu infrastrukturu. Putin je rekao da su udari odmazda za eksploziju u subotu koja je oštetila ruski most prema Krimu.
Zelenski je u četvrtak rekao da Ukrajina ima samo 10 odsto onoga što joj je potrebno da se zaštiti od ruskih vazdušnih napada.
