Porota u Konektikatu naložila je kontroverznom radijskom voditelju Aleksu Džonsu da plati 965 miliona dolara odštete porodicama žrtava pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk zbog nagoveštaja da je insceniran masakr u decembru 2012.
Šestočlana porota Višeg suda u Konektikatu objavila je svoju presudu u sredu posle trodnevnog razmatranja. Isplate su naređene porodicama osmoro dece koja su ubijena u pucnjavi, kao i radniku Hitne pomoći koji je tvrdio da je klevetan. Najveća odšteta pripala je jednom od roditelja, Robiju Parkeru, kome je Džonsu naloženo da plati 60 miliona dolara za klevetu i 60 miliona dolara za emocionalni bol.
Džons, osnivač Infovars-a, optužio je Parkera da je krizni akter nakon što je na video snimku prikazan kako se nakratko smeška na konferenciji za novinare pre nego što je govorio o smrti svoje šestogodišnje ćerke. On i drugi članovi porodica preminule dece svedočili su da su ih slušaoci Infovarsa maltretirali i pretili zbog tvrdnji koje je izneo Džons. Na primer, Mark i Džeki Barden su rekli da su ljudi urinirali na grob njihovog sina i pretili da će ga iskopati kako bi dokazali da on nije ubijen.
U pucnjavi je poginulo 20 dece i šest nastavnika. Slučaj u Konektikatu jedna je od četiri tužbe za klevetu koje su protiv Džonsa podnele porodice Sendi Huka. U avgustu mu je teksaška porota naložila da plati 49 miliona dolara odštete roditeljima još jedne od žrtava pucnjave.
Džons, koji nije prisustvovao sudu radi objavljivanja presude u sredu, svedočio je prošlog meseca da je „legitimno mislio“ da je pucnjava možda montirana, ali je kasnije zaključio da je bila stvarna. Dok ga je advokat tužioca prekorio što nije pokazao poštovanje prema porodicama žrtava, rekao je: „Je li ovo javna osuda (eng. struggle session)? Jesmo li u Kini? Već sam rekao da mi je žao stotine puta, i završio sam sa rečima da mi je žao.“
Džons je rekao u svojoj radio emisiji u sredu da će se žaliti na presudu i da će podnošenje zahteva za bankrot njegove kompanije zaštititi Infovars dok je slučaj još u toku. Tužbe protiv njega je prikazao kao napad na ustavno pravo na slobodu govora.
