Država je prihodovala deo novca po osnovu taksi u iznosu od 30 miliona evra i do danas ni centa nije iskoristila da unapredi razvoj manje razvijenih opština, kako je bilo planirano, jer nije donela kriterijume, pišu podgoričke Vijesti.
Vladin projekat sticanje crnogorskog državljanstva u zamenu za ulaganja u neki od investicionih projekata iz oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede po planu je trebalo da bude završen do početka ove godine, ali je krajem prošle godine produžen još godinu dana.
Evropska komisija je savetovala Crnu Goru da ukine šemu dodele državljanstva investitorima, zbog rizika koje ona predstavlja kao što su pranje novca, utaja poreza, finansiranje terorizma, korupcija i infiltracija organizovanog kriminala.
Ukupno je podneto 779 aplikacija za „zlatni pasoš“, odobreno je 166 i odbijena su 73, dok su ostali u proceduri obrade.
Investitori nisu bili zainteresovani da ulažu u projekte prerađivačke industrije i poljoprivrede, već samo u turizam gde je Vlada odobrila izgradnju 12 hotela i to sedam u Kolašinu, po jedan u Žabljaku, Tivtu i Budvi, a dva u Baru.
Ukupna ulaganja investitora u ove hotele treba da budu 350,7 miliona evra, a kapacitet 2.333 smeštajne jedinice, dok bi trebalo da bude otvoreno 1.561. radno mesto.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) “Vijestima” je rečeno da je zaključno sa 29. septembrom od strane predsednika Vlade dostavljeno 420 predloga za sticanje crnogorskog državljanstva prijemom (za 420 aplikanata i 956 članova njihovih porodica, što čini ukupno 1.376 osoba).
”U MUP na dan 29. septembar ove godine vodi se postupak za 650 osoba, koje su obuhvaćene sa 200 predloga predsednika Vlade Crne Gore (200 aplikanata i 450 članova njihovih porodica)”, naveli su u tom resoru.
Iz MUP su saopštili podatak da su od početka primene odluke o sticanju ekonomskog državljanstva od 1. januara 2019. godine, pa zaključno sa 29. septembrom, izdata 372 crnogorska pasoša.
