Testovi kvantne čudnosti i njene potencijalne primene u stvarnom svetu su prepoznati sa Nobelovom nagradom za fiziku 2022.
Na nekom nivou svi smo podložni kvantnim pravilima sa kojima se čak i Albert Ajnštajn borio da se pomiri. Uglavnom, ova pravila se odvijaju iza kulisa u tranzistorima koji čine kompjuterske čipove, lasere, pa čak i u hemiji atoma i molekula u materijalima svuda oko nas. Aplikacije koje potiču od ovogodišnje Nobelove nagrade koriste prednosti kvantnih karakteristika u većim razmerama. Oni uključuju apsolutno sigurne komunikacije i kvantne računare koji bi eventualno mogli da reše probleme koje nijedan zamislivi konvencionalni računar ne bi mogao da završi tokom života univerzuma.
Ovogodišnja nagrada je podeljena između tri fizičara. Alain Aspect i John Clauser potvrdili su da pravila kvantne mehanike, koliko god bila čudna i teška za poverovati, zaista vladaju svetom, dok je Anton Zeilinger iskoristio čudno kvantno ponašanje da razvije rudimentarne aplikacije kojima nijedna konvencionalna tehnologija ne može da parira. Svaki laureat će kući poneti trećinu novčane nagrade, koja iznosi 10 miliona švedskih kruna, u vrednosti od oko 915.000 dolara od 4. oktobra.
„Danas odajemo počast trojici fizičara čiji su nam pionirski eksperimenti pokazali da čudni svet zapetljanosti… nije samo mikro-svet atoma, a svakako nije virtuelni svet naučne fantastike ili misticizma, već je to stvarni svet u kojem svi živimo in“, rekao je Thors Hans Hansson, član Nobelovog komiteta za fiziku, na konferenciji za štampu na kojoj je najavljena nagrada 4. oktobra u Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka.
„Svakako je bilo veoma uzbudljivo saznati o tri laureata“, kaže fizičar Džeri Čau iz IBM Kuantum u Iorktown Heights, NI. „Aspect, Zeilinger i Clauser — svi su oni veoma, veoma dobro poznati u našoj kvantnoj zajednici, i njihov rad je nešto što je zaista bio veliki deo istraživačkih napora mnogih ljudi tokom mnogo godina.”
Aspect, Univerziteta Paris-Saclay i Ecole Politechnique u Francuskoj, i Clauser, koji sada vodi kompaniju u Kaliforniji, pokazali su da ne postoje tajni povratni kanali komunikacije koji objašnjavaju kako dvije čestice mogu postojati kao jedan entitet, iako su udaljeni.
Eksperimenti Zeilingera, sa Univerziteta u Beču, koji se oslanjaju na to kvantno ponašanje uključuju demonstracije komunikacija, apsolutno bezbednog šifrovanja i komponenti koje su ključne za kvantne računare. On je bio pionir druge, široko pogrešno shvaćene, primene — kvantne teleportacije. Za razliku od teleportacije ljudi i objekata u naučnoj fantastici, efekat uključuje savršen prenos informacija o kvantnom objektu sa jednog mesta na drugo.
