TOKIO — Ekspert Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvao je u petak vladu Japana da pruži veću podršku evakuisanima iz nuklearne elektrane Fukušima, uključujući smeštaj, posao i druge potrebe, bez obzira da li su pobegli nasilno ili ne.
Završavajući istragu stanja ljudskih prava evakuisanih, Sesilija Himenez-Damari je rekla da Japan ima adekvatne zakone za zaštitu interno raseljenih lica. Oni uključuju zakon o kompenzaciji u slučaju nuklearne katastrofe koji zahteva od operatera elektrane, Tokio Electric Pover Compani Holdings, da pokrije štetu i druge programe revitalizacije i rekonstrukcije koje vodi vlada. Ali ona je rekla da oni nisu efikasno korišćeni za rešavanje ranjivosti evakuisanih.
„Ti zakoni ne treba da ostanu samo zakoni u knjigama, već ih treba sprovoditi“, rekla je ona. „Nažalost, pošto nisu u potpunosti sprovedeni, u određenoj meri, ovo objašnjava proliferaciju sudskih sporova protiv TEPCO-a i vlade.
Tri reaktora u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči istopila su se nakon snažnog zemljotresa i cunamija 11. marta 2011. godine, pokvarila sisteme za hlađenje, oslobađajući velike količine radijacije i raseljavajući više od 160.000 ljudi u jednom trenutku. Oko 30.000 ljudi i dalje je raseljeno u Fukušimi i van nje.
Hiljade ljudi podnelo je oko 30 tužbi tražeći odštetu i od vlade i od TEPCO-a za gubitak sredstava za život i zajednica zbog katastrofe. Vrhovni sud je u julu odbacio četiri tužbe, rekavši da se vlada ne može smatrati odgovornom jer šteta od cunamija koji je pogodio fabriku nije mogla biti sprečena čak ni da su preduzete mere.
Himenez-Damari je rekla da su evakuisani imali nejednak tretman u zavisnosti od toga da li su bili primorani da napuste zabranjene zone ili su otišli dobrovoljno. Smatra se da su dobrovoljni evakuisani otišli nepotrebno i da su isključeni iz TEPCO kompenzacije i mnogih drugih mera podrške vlade.
„Kategorizacija prisilno evakuisanih i dobrovoljnih evakuisanih, posebno kada je u pitanju dobijanje podrške i pomoći, stoga treba odustati od prakse“, rekla je ona i dodala da diskriminacija „nema opravdanja po međunarodnom pravu“.
Ona je rekla da je veoma zabrinuta zbog ukidanja stambene podrške za dobrovoljne evakuisane osobe u Fukušimi 2017. godine, što je dovelo do toga da je vlada prefekture podnijela tužbu protiv ljudi koji su ostali u spavaonicama za vladine službenike uprkos nalogu da odu.
Himenez-Damari, specijalni izvestilac UN za ljudska prava interno raseljenih lica, sastala se sa japanskim zvaničnicima, stručnjacima, organizacijama za ljudska prava i evakuisanim osobama u Tokiju, Fukušimi, Kjotu i Hirošimi tokom svog boravka od 26. septembra do oktobra. 7 poseta Japanu. Očekuje se da će njen preliminarni izveštaj biti početkom sledeće nedelje, a zatim ceo izveštaj biti objavljen u junu 2023.
Ona je priznala napore centralnih i lokalnih vlada da se pozabave ranjivostima evakuisanih, ali je rekla: „Želela bih da naglasim da mora doći do poboljšanja.
Stope nezaposlenosti među evakuisanim osobama radnog uzrasta prelaze 20%, što je znatno više od nacionalnog proseka od 3%, rekla je ona.
Himenez-Damari je takođe primetila „značajnu zabrinutost zbog kontinuiranog efekta izlaganja radijaciji, posebno na decu koja su sada mlađi odrasli ljudi“, kao i druge anksioznosti koje trpe evakuisani.
Sedmoro ljudi iz Fukušime koji su bili deca u vreme katastrofe i kasnije su razvili rak štitne žlezde podneli su tužbu tražeći ukupno više od 600 miliona jena (4 miliona dolara) na ime kompenzacije od TEPCO-a i vlade.
Više od 290 ljudi je dijagnostikovano ili za koje se sumnja da imaju rak štitne žlezde iz ankete oko 380.000 stanovnika starosti 18 ili mlađih u vreme katastrofe. Stopa pojavljivanja od 77 na 100.000 ljudi znatno je veća od uobičajenih 1-2 na milion, kažu njihovi advokati.
Vladini zvaničnici i stručnjaci kažu da je visoka stopa u Fukušimi u mnogim slučajevima posledica preterane dijagnoze, što je moglo da dovede do nepotrebnog lečenja.
