Biće imenovan službenik koji će istraživati pitanja ljudskih prava u Rusiji, odlučio je Savet UN za ljudska prava. Rezolucija kojom se utvrđuje pozicija doneta je sa 17 glasova za, šest glasova protiv i 24 uzdržana.
Taj potez su uglavnom podržale zapadne nacije i njihovi saveznici poput Južne Koreje ili Japana. Protiv rezolucije glasale su Kina, Bolivija, Venecuela, Kuba, Eritreja i Kazahstan. Među uzdržanima bili su Brazil, Meksiko i Indija.
Specijalni izvestilac, koji tek treba da bude imenovan, imaće zadatak da proceni nivo poštovanja ljudskih prava u Rusiji. Očekuje se da zvaničnik UN podnese prvi izveštaj o ovom pitanju na sledećoj sednici Saveta UN za ljudska prava i Generalne skupštine UN sledeće godine.
Ovo je prvi put da se specijalni izvestilac šalje da prati situaciju u jednoj od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Slične pozicije su stvorene za više od deset drugih nacija, međutim, uključujući Siriju, Mjanmar, Iran, Severnu Koreju, Belorusiju i nekoliko afričkih nacija.
Izvestilac obično dobija mandat da „ispita, nadgleda, savetuje i javno izveštava“ o pitanjima ljudskih prava.
Grupa od 20 ruskih nevladinih organizacija koje su pozivale na ovaj potez uključivale su OVD-Info i pokret za praćenje izbora „Golos“. OVD-Info je aktivistička grupa fokusirana na praćenje protestnih aktivnosti i zadržavanja demonstranata u Rusiji. Ruske vlasti su ga proglasile „stranim agentom“. Pokret „Golos“ je takođe proglašen „stranim agentom“ i zabranjen mu je veb-sajt u Rusiji zbog širenja, kako su zvaničnici nazvali, „lažnih“ informacija o ruskoj vojnoj ofanzivi u Ukrajini.
Dan nakon što su ruske organizacije poslale otvoreno pismo telu UN za ljudska prava, slično pismo je potpisalo devet međunarodnih nevladinih organizacija, uključujući Human Rights Vatch i Amnesti International. Grupe su optužile Rusiju za „eskalaciju represije, ograničenja rada nezavisnih organizacija civilnog društva i suzbijanje građanskog prostora“, dodajući da je „rigorozno praćenje situacije ljudskih prava u Rusiji imperativ“.
Moskva nije odgovorila na ove optužbe i do sada nije komentarisala odluku UN. Početkom marta Rusija je usvojila zakon za borbu protiv onoga što naziva lažnim vestima. Jedan takav zakon posebno dozvoljava vlastima da izriču značajne novčane kazne licima i entitetima zbog diskreditacije ruske vojske ili pozivanja na sankcije Moskvi. Ako krivično delo dovede do „teških posledica“, počinilac se može suočiti sa zatvorskom kaznom do 15 godina
