U nastojanju da obezbedi zalihe nafte, zemlja razmatra dva načina da se priključi na Druzhbu, pri čemu obe rute prolaze delimično kroz Mađarsku. Jedan uključuje izgradnju novog gasovoda od 128 km do Segeda, grada na jugu Mađarske. Prema podacima Ministarstva energetike Srbije, ovaj gasovod bi koštao oko 83 miliona evra i obezbedio bi „delimični kapacitet za snabdevanje rafinerije u Pančevu“.
Druga opcija za priključenje na ruski gasovod u blizini Budimpešte je izgradnja cevi od 400 kilometara od Novog Sada do Sažalombate, za šta bi bila potrebna procenjena investicija od oko 240 miliona evra.
EU je u četvrtak objavila svoj osmi paket sankcija Rusiji, koji uključuje uvođenje gornje granice cene ruske nafte na moru za treće zemlje i „dalja ograničenja u pomorskom transportu sirove nafte i naftnih derivata u treće zemlje“.
Hrvatska, koja ima terminal za tankere u luci Omišalj u Jadranskom moru, bila je među nizom zemalja koje su aktivno podržale nove sankcije. Sa ovog terminala nafta cevovodom ide u fabriku za preradu Naftne industrije Srbije, koja je 56,15 odsto u vlasništvu filijala ruske energetske kompanije Gasprom.
Srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je u četvrtak da je uvođenjem novih sankcija EU ciljala Srbiju jer je zemlja u velikoj meri zavisna od isporuka ruske nafte preko Hrvatske.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak da bi zabrana dopremanja nafte iz Rusije iz Rusije i pumpanja kroz Hrvatsku povećala troškove sirovina Srbije za 20 odsto, a to bi rezultiralo gubitkom stotina miliona evra iz budžeta zemlje.
Druzhba, koja je jedna od najdužih mreža gasovoda na svetu, prenosi naftu u dužini od oko 4.000 km od istočnog dela evropske Rusije do rafinerija u Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj.
