PRAG – Lideri širom Evrope pozdravili su u četvrtak svoj jedinstveni front protiv ruskog rata protiv Ukrajine na samitu na kojem su se takođe prvi put susreli glava starih neprijatelja Turske i Jermenije otkako su se prošle godine dogovorili da stave decenije gorčine iza njih, prenosi Asošijeted pres.
Inauguralni samit Evropske političke zajednice okupio je 27 zemalja članica Evropske unije, ambiciozne partnere na Balkanu i Istočnoj Evropi, kao i susede poput Britanije — jedine zemlje koja je napustila EU.
Rusija je bila jedina velika evropska sila koja nije pozvana na skup u Praškom zamku zajedno sa Belorusijom, njenim susedom i podrškom u ratu protiv Ukrajine; sukob koji podstiče energetsku krizu i visoku inflaciju koji izazivaju haos u evropskim ekonomijama.
„Lideri napuštaju ovaj samit sa većom kolektivnom rešenošću da se suprotstave ruskoj agresiji. Ono što smo videli u Pragu je snažan iskaz solidarnosti sa Ukrajinom i za principe slobode i demokratije“, rekla je britanska premijerka Liz Trus.
Njen belgijski kolega Aleksander De Kru rekao je „ako samo pogledate posećenost, videćete koliko je važno. Ovde je ceo evropski kontinent, osim dve zemlje: Belorusije i Rusije. Dakle, to pokazuje koliko su te dve zemlje izolovane.”
Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je da su posledice rata nešto što im je svima zajedničko.
„To utiče na sve nas u bezbednosnom smislu i utiče na sve nas kroz naše ekonomije, kroz rastuće troškove energije. Dakle, jedini način na koji to možemo da rešimo je da radimo zajedno, a ne samo Evropska unija. Sve evropske zemlje moraju da rade zajedno“, rekao je on.
U Pragu je na sastanku boravio ukrajinski premijer Denis Šmihal, dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio liderima putem video linka.
„Ovde nema predstavnika Rusije — države koja geografski izgleda da pripada Evropi, ali je sa stanovišta svojih vrednosti i ponašanja najantievropskija država na svetu“, rekao je Zelenski.
„Sada smo u jakoj poziciji da usmerimo sve moguće sile Evrope da okončaju rat i garantuju dugoročni mir“, rekao je on. „Za Ukrajinu, za Evropu, za svet.
Novi forum je zamisao francuskog predsednika Emanuela Makrona, a podržava ga nemački kancelar Olaf Šolc. Kažu da bi to trebalo da ima za cilj jačanje bezbednosti i prosperiteta širom kontinenta.
Kritičari tvrde da je novi forum pokušaj da se koči proširenje EU. Drugi se plaše da bi to moglo postati govornica, koja se možda održava jednom ili dva puta godišnje, ali bez ikakvog stvarnog uticaja ili sadržaja.
„Nikada nećemo prihvatiti (situaciju) u kojoj ova platforma nanosi štetu našim pristupnim pregovorima“, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan novinarima. „Naše očekivanje je da Evropska politička zajednica pomogne u jačanju i doprinosu našim odnosima sa EU.
Ali domaćin događaja, češki premijer Petr Fiala, rekao je da je to bio uspeh.
„Ne zamenjujemo postojeće formate saradnje. Nismo usvojili nikakvu zvaničnu rezoluciju. Samo osećamo potrebu da imamo prostora za neformalnu razmenu mišljenja o tekućim događajima u Evropi i šire“, rekao je Fiala novinarima. On je rekao da će sledeći sastanak biti održan u Moldaviji, a zatim u Španiji i Velikoj Britaniji.
Samit je stvorio prostor za niz sastanaka. Erdogan i jermenski premijer Nikol Pašinjan održali su značajne razgovore. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev takođe je bio prisutan na, kako se činilo, neformalnom skupu trojice lidera.
Turska i Jermenija, koje nemaju diplomatske odnose, dogovorile su se prošle godine da započnu pregovore sa ciljem da ostave decenije neprijateljstva iza sebe i ponovo otvore zajedničku granicu. Specijalni izaslanici koje su imenovale dve zemlje održali su od tada četiri runde razgovora.
Trus, Makron i holandski premijer Mark Rute razgovarali su o migraciji, dok Velika Britanija traži dalju pomoć u sprečavanju migranata da neovlašćeno stignu do njenih obala. Makron je čak bio oprezan optimista da bi EU i Velika Britanija mogle da ostave svoje razlike iza Bregzita.
„Nadam se da je ovo nova faza naših zajedničkih odnosa i da je ovo početak sutrašnjeg dana“, rekao je on novinarima.
Makron je naveo teme na kojima su se lideri složili da rade do sledećeg samita u Moldaviji, uključujući zaštitu „ključnih objekata“ poput cevovoda, podmorskih kablova, satelita. „Potrebna nam je evropska strategija da ih zaštitimo“, rekao je on, nakon što su dva gasovoda u Baltičkom moru očigledno sabotirana.
Ali neka stara neprijateljstva su takođe našla novi forum da se emituju. Pozivajući se na grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, Erdogan je rekao da je „izvesni gospodin postao veoma uznemiren“ svojim izjavama na jednom sastanku. Erdogan je takođe bio kritičan prema grčkom rukovodstvu na Kipru.
