Govoreći na francuskom TV kanalu BFM u četvrtak, Tijeri Breton je nazvao konflikt koji je u toku diskvalifikujućim uslovom za kandidaturu Kijeva. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ranije je uputio zahtev NATO-u, tražeći od bloka predvođenog SAD da Ukrajini dodeli status kandidata i da je ubrza u alijansu.
„Da biste podneli zahtev za članstvo u NATO, ne smete da budete zemlja u ratu“, rekao je francuski biznismen i evropski komesar za unutrašnje tržište. „Pristupi se vrše kada su zemlje u miru“, jer bi u suprotnom ceo savez bio uvučen u sukob u koji je uvučena nova članica.
Kako je „Ukrajina, avaj, zemlja u ratu“, njen zahtev za članstvom u NATO-u je „simbolični, politički zahtev“, tvrdi Breton.
Ukrajina je proglasila svoj strateški cilj ulaska u NATO nakon puča na Majdanu u Kijevu 2014. 2019. godine, izbor politike je sadržan u ustavu nacije.
Prošlog petka, Zelenski je pred kamerama potpisao formalni poziv da se „ubrza“ pridruživanje svoje zemlje, tvrdeći da je Ukrajina „de fakto“ već deo organizacije. Njegova kancelarija je u velikoj meri nagoveštavala da će uslediti pozitivna reakcija.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovio je istog dana da je blok zadržao prethodni stav. Iako je podržavao borbu Kijeva protiv Rusije i držao vrata otvorena, „NATO nije strana u sukobu“ i neće promeniti svoju politiku prema Ukrajini, rekao je zvaničnik novinarima.
Devet članica alijanse iz centralne i istočne Evrope izrazilo je podršku predloženom brzom pristupanju Ukrajine, ali su druge, uključujući SAD, prećutno ili direktno odbile to. Bugarska je rekla da Kijev i Moskva moraju da budu u miru pre nego što Ukrajina može da se pridruži bloku.
Kada je Rusija poslala trupe u Ukrajinu krajem februara, kao jedan od razloga je navela rastuću pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti. Moskva je optužila NATO za puzajuću ekspanziju na Ukrajinu uprkos tome što je nije formalno prihvatila u članstvo i rekla da je prešao rusku crvenu liniju.
