Vlada Haitija je u nedelju saopštila da je najmanje osam ljudi umrlo od kolere, što je izazvalo zabrinutost zbog još jedne potencijalno katastrofalne epidemije poput one koja je izbila pre deceniju i ubila skoro 10.000 ljudi, prenosi AP.
Slučajevi – prvi smrtni slučajevi od kolere prijavljeni u tri godine – došli su u zajednici zvanoj Dekaiet u južnom Port-o-Prensu i u primorskom sirotinjskom naselju Cite de Soleil pod kontrolom bandi, gde hiljade ljudi žive u skučenim, nehigijenskim uslovima.
„Kolera je nešto što može da se proširi veoma, veoma brzo“, upozorila je Lora Adrijen, generalna direktorka ministarstva zdravlja Haitija.
Hrana ili voda kontaminirani bakterijama kolere mogu dovesti do teške dijareje i dehidracije koja može biti smrtonosna.
Ujedinjene nacije su u saopštenju navele da sarađuju sa vladom Haitija na „reagovanju u hitnim slučajevima na ovu potencijalnu epidemiju“, naglašavajući da zdravstvenim timovima treba garantovati bezbedan pristup oblastima u kojima su prijavljeni slučajevi.
Smrtni slučajevi su posledica nedostatka goriva i tekućih protesta koji su onemogućili dostupnost osnovnih usluga širom Haitija, uključujući medicinsku negu i čistu vodu, što je ključno za borbu protiv kolere i održavanje pacijenata u životu.
Najmoćnija banda na Haitiju nastavlja da kontroliše ulaz u glavni terminal za gorivo u glavnom gradu Port-o-Prensa, što dovodi do nedostatka goriva usred skoka cena koje su pokrenule široke proteste koji su paralizovali zemlju više od dve nedelje.
Nedostatak goriva i sve veći broj blokada na putevima sprečili su kamione sa vodom da posećuju naselja kako bi obezbedili vodu za piće onima koji to mogu da priušte. To je takođe podstaklo neke kompanije da privremeno zaustave rad.
U nedelju je kompanija Caribbean Bottling Compani saopštila da više ne može da proizvodi ili distribuira vodu za piće jer su njene rezerve dizela „potpuno istrošene“, dodajući da će nedostatak tako vitalnog resursa uticati na „sve sektore društva“.
Adrijen je rekao da zdravstveni zvaničnici pokušavaju da posete zajednice u kojima je prijavljena kolera, ali da je i njegova agencija pogođena nedostatkom goriva jer je pozvao ljude da blokiraju gasni terminal i organizuju proteste da „imaju savest“.
„Ovo je pravi problem“, rekao je on o tome kako je zemlja praktično paralizovana. „Nadamo se da se ovo neće širiti.“
Adrijen je primetio da svi koji su umrli nisu uspeli da stignu do bolnice na vreme.
Ministar zdravlja Haitija Aleks Larsen rekao je da ljudi imaju pravo da protestuju, ali je zamolio Haićane da dozvole snabdevanje pijaćom vodom u naseljima koja su prekinuta blokadama puteva i protestima.
„Voda nije bila na ovim prostorima već duže vreme, a ljudi ne piju prečišćenu vodu“, rekao je on, dodajući da bi slučajevi kolere mogli ponovo da porastu. „Tražimo od ljudi koji to mogu da priušte da dodaju malo hlora u vodu.
Poslednja epidemija kolere na Haitiju zarazila je više od 850.000 ljudi u zemlji od više od 11 miliona, što predstavlja jednu od najgorih epidemija ove bolesti u novijoj istoriji na svetu.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija iz Nepala okrivljene su za unošenje kolere u najveću reku Haitija u oktobru 2010. kanalizacijom. Ujedinjene nacije su od tada priznale da su imale ulogu u epidemiji i da nisu učinile dovoljno da pomognu u borbi protiv nje, ali nisu izričito rekli da su unele bolest.
Svetska zdravstvena organizacija bi Haiti proglasila slobodnim od kolere tek nakon tri uzastopne godine bez novih slučajeva.
