Posle neuspeha inicijative predsednika Mila Đukanovića da se skrati mandat parlamentu, u Crnoj Gori se očekuje početak procedure po predlogu parlamentarne većine da se utvrdi da li je Đukanović povredio Ustav, a onda i za njegovo razrešenje. Predsednica Skupštine je taj predlog vratila na doradu, a u međuvremenu se nastavlja izbor sudija Ustavnog suda, koji trenutno nema kvorum za odlučivanje.
Koalicije i partije pobednice na izborima pre dve godine, po svemu sudeći, ne odustaju od zahteva za razrešenje predsednika Đukanovića , i svog predloga za izlaz iz političke i institucionalne krize u Crnoj Gori.
Vladimir Dobričanin, poslanik Ujedinjene Crne Gore kaže da je najdemokratskiji način izlaska iz krize da vladu formira parlamentarna većina koja je predložila lidera Demosa Miodraga Lekića za mandatara.
Demokratski front smatra da je to način i da se zaštiti izborna volja građana.
Bez funkcionalnog Ustavnog suda, po tumačenju DF-a, poslanici mogu utvrditi protivustavno delovanje predsednika, i imenovati predsednicu skupštine za vršioca dužnosti predsednika države, pa da ona raspiše prevremene predsedničke izbore.
„Takođe, ukoliko Đukanović nastavi da se ponaša antiustavno, 41 poslanik može da predloži Miodraga Lekića za mandatara, jer mi imamo većinu koju Đukanović ignoriše i pokušava da predstavi da je 40 veće od 41. Tako da je ovdje najvažnije da li mi imamo i dalje 41 poslanika one stare parlamentarne većine od 30. avgusta. Ako to imamo, onda je lako ovo sve ostalo riješiti“, objašnjava Milan Knežević, jedan od lidera Demokratskog fronta.
Pravnici različito tumače da li su sve te najavljene opcije u skladu sa Ustavom. Istovremeno, predsednik Đukanović najavljuje mogućnost da inicijativu za skraćenje mandata skupštini, sada podnese 25 poslanika.
Advokat Veselin Radulović kaže da ne zna kako će se skupština odrediti prema tome.
„Čuo sam i za te inicijative i predloge da se iz ove situacije izađe na način što bi skupština utvrdila da je predsjednik prekršio Ustav. Ja mislim da bi to bilo grubo kršenje ustava, skupština ne smije da preuzima ingerencije Ustavnog suda. Razumijem njihove političke motive, ali politički motivi, politički interesi ne smiju se ostvarivati uz kršenje Ustava“, ističe Radulović.
Ako se izaberu za kvorum nedostajuće sudije Ustavnog suda 21. oktobra, kreativnost političkih elita u traženju izlaska iz institucionalne krize bila bi suvišna, a produbljivanje krize – zaustavljeno.
I građanima bi se poslala jasnija poruka, jer će oni samo dva dana kasnije, 23. oktobra, pokazati šta o svemu misle na lokalnim izborima u Podgorici i još 13 opština.
