Dugotrajna politička previranja mogla bi da osujete pridruživanje Bugarske zoni evra, koje je planirano za 2024. godinu. Na to utiču dvocifrena inflacija, cene energenata, kao i ublažavanje stava vlasti u Sofiji o ratu u Ukrajini.
Glasanje je počelo u 7 časova, a završava se u 20 časova.
Izlazne ankete će biti objavljene nakon zatvaranja glasačkih mesta, a prvi delimični zvanični rezultati očekuju se u ponedeljak rano ujutru.
Očekuje se da će izbori dovesti do rascepkanog parlamenta sa najviše osam političkih partija, pokazuju istraživanja javnog mnjenja koja su sproveli Alfa riserč, Trend i Galup internešenel.
Nijedna partija neće imati većinu, što će značiti da će se voditi teški pregovori o formiranju vladajuće koalicije, navodi se u anketama.
GERB, stranka bivšeg dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova, čija je vladavina okončana u aprilu 2021. zbog nezadovoljstva javnosti zbog, kako navodi Rojters, ukorenjene korupcije, ima podršku između 25 procenata i 26 procenata, što je porast u odnosu na 22,7 odsto koliko je dobila na poslednjim izborima u novembru.
Podrška PP partiji, koju predvodi Kiril Petkov, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci, pala je na oko 16,5 odsto sa 25,7 procenata, kada je pobedila na poslednjim vanrednim izborima.
Petkov je zauzeo čvrst stav protiv Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu.
Galup internešenal i Alfa riserč predviđaju da će etnička turska partija Pokret za prava i slobodu (MRF) zauzeti treće mesto sa 12 do 13 procenata, ispred ultranacionalističke i proruske partije Preporod, kojoj se predviđa 11 do 13 odsto.
