RIO DE ŽANEIRO – Više od 120 miliona Brazilaca glasaće u nedelju na visoko polarizovanim izborima koji bi mogli da odrede da li će zemlja vratiti levičaru na čelo četvrte po veličini demokratije na svetu ili će zadržati krajnje desnicu na funkciji za drugu četiri godine, prenosi Asošijejted pres.
S obzirom da se biračka mesta otvaraju u 8:00 po brazilskom vremenu, u trci se sukobljavaju sadašnji predsednik Žair Bolsonaro i njegov politički neprijatelj, bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. Ima još devet kandidata, ali njihova podrška bledi u odnosu na Bolsonara i da Silvu.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja dala su da Silvu vodeću prednost — poslednje istraživanje Datafolhe objavljeno u subotu pokazalo je da je 50 odsto ispitanika koji nameravaju da glasaju za nekog kandidata reklo da bi glasalo za da Silvu, naspram 36 odsto za Bolsonara. Institut za ispitivanje javnog mnjenja je intervjuisao 12.800 ljudi, sa marginom greške od plus ili minus dva procentna poena.
Bolsonarovu administraciju obeležili su zapaljivi govor, njegovo testiranje demokratskih institucija, njegovo široko kritikovano postupanje sa pandemijom COVID-19 i najgore krčenje šuma u amazonskoj prašumi u poslednjih 15 godina.
Ali on je izgradio predanu bazu braneći tradicionalne porodične vrednosti, odbacujući političku korektnost i predstavljajući sebe kao zaštitu nacije od levičarske politike koja narušava lične slobode i proizvodi ekonomska previranja.
Spor ekonomski oporavak tek treba da stigne do siromašnih, sa 33 miliona Brazilaca koji su gladni uprkos većim socijalnim davanjima. Poput nekoliko njegovih latinoameričkih suseda koji se suočavaju sa visokom inflacijom i ogromnim brojem ljudi isključenih iz formalnog zapošljavanja, Brazil razmatra prelazak na političku levicu.
Gustavo Petro u Kolumbiji, Gabrijel Borić u Čileu i Pedro Kastiljo u Peruu su među levičarskim liderima u regionu koji su nedavno preuzeli vlast.
Postoji šansa da Silva pobedi u prvom krugu, bez potrebe za drugim krugom 30. oktobra. Da bi se to dogodilo, bilo bi mu potrebno više od 50% važećih glasova, što isključuje pokvarene i prazne listiće. Brazil ima više od 150 miliona birača sa pravom glasa, a glasanje je obavezno, ali stopa uzdržanosti može dostići i do 20%.
Potpuna pobeda bi izoštrila fokus na predsednikovu reakciju na prebrojavanje s obzirom da je on više puta dovodio u pitanje pouzdanost ne samo anketa, već i elektronskih glasačkih mašina. Analitičari strahuju da je on postavio temelje za odbacivanje rezultata. U jednom trenutku, Bolsonaro je tvrdio da poseduje dokaze o prevari, ali ih nikada nije predstavio, čak ni nakon što je izborna vlast postavila rok za to. On je nedavno 18. septembra rekao da ako ne pobedi u prvom krugu, nešto mora biti „nenormalno“.
Dvojica favorita imaju ključne baze podrške: evangelisti i belci za Bolsonara, a žene, manjine i siromašni za da Silvu.
Da Silva, 76, glasaće u državi Sao Paulo, gde je nekada bio metalski radnik i sindikalni lider. Iz siromaštva je postao predsednik i zaslužan je za izgradnju opsežnog programa socijalne zaštite tokom svog mandata od 2003. do 2010. koji je pomogao da se desetine miliona podigne u srednju klasu.
Ali on je takođe zapamćen po umešanosti njegove administracije u ogromne korupcionaške skandale koji su zapleli političare i poslovne rukovodioce.
Da Silvine vlastite osude za korupciju i pranje novca dovele su do 19 meseci zatvora, što ga je izbacilo iz predsedničke trke 2018, za koju su ankete pokazale da je vodio protiv Bolsonara. Vrhovni sud je kasnije poništio da Silvine osude na osnovu toga što je sudija bio pristrasan i u dosluhu sa tužiocima.
Bolsonaro, koji će glasati u Rio de Žaneiru, odrastao je u skromnoj porodici pre nego što je otišao u vojsku. Na kraju se okrenuo politici nakon što je bio primoran da napusti vojsku zbog otvorenog pritiska na povećanje plata vojnicima. Tokom svojih sedam mandata kao marginalni poslanik u donjem domu Kongresa, redovno je izražavao nostalgiju za dvodecenijskom vojnom diktaturom u zemlji.
Njegove uvertira u oružane snage izazvale su zabrinutost da bi njegovo moguće odbacivanje izbornih rezultata moglo podržati vrh.
Tradicionalno, učešće oružanih snaga u izborima bilo je ograničeno na nošenje glasačkih mašina u izolovane zajednice i jačanje bezbednosti u nasilnim regionima. Ali ove godine, Bolsonaro je sugerisao da bi vojska trebalo da sprovede paralelno prebrojavanje glasačkih listića.
Iako se to nije ostvarilo, Ministarstvo odbrane je saopštilo da će unakrsne provere rezultata na preko 380 biračkih mesta širom Brazila. Svaki građanin ili entitet može da uradi isto, konsultujući se sa brojem glasova koji je dostupan na svakoj stanici nakon zatvaranja glasačkih listića i onlajn.
Pošto se glasanje sprovodi elektronskim putem, preliminarni rezultati se obično objavljuju za nekoliko minuta, a konačni rezultat je dostupan nekoliko sati kasnije. Ove godine sva biračka mesta zatvaraju se u 17 časova. Brazilsko vreme, bez obzira na oblasti koje se nalaze u kasnijim vremenskim zonama.
