Nedavni izveštaj Volstrit džornala otkrio je da mnogi vrhunski akademici kineskog porekla koji zauzimaju položaje na američkim univerzitetima razmatraju napuštanje zemlje zbog pojačane eskalacije između Pekinga i Vašingtona. List je otkrio da je 1.400 kineskih naučnika obučenih u SAD menjalo svoju američku pripadnost za kinesku 2021. i da bi 40 odsto kineskih naučnika u vrhunskim istraživačkim institucijama poput Harvarda i MIT-a moglo da napusti.
Među glavnim razlozima koje su naveli ljudi koji su razgovarali sa VSJ bili su strahovi od nadzora vlade, kao što je Trampova „Kineska inicijativa“ FBI koja je ciljala ljude kineskog porekla zbog navodne „ekonomske špijunaže“ i sve većeg broja zločina iz mržnje protiv ljudi iz Azijsko poreklo. Uzimajući u obzir da je prvi u suštini bio ništavan burger koji se spustio u makartistički, rasno motivisani napad na ljude kineskog porekla, oba imaju veze sa rasizmom.
A ta jadost podstiče obrnuti odliv mozgova, kojim se stručnjaci za kinesko nasleđe vraćaju u Kinu po bolje prilike. Mnogi od ovih ljudi, navodi list, rade u strateški važnim oblastima za američki vojno-industrijski kompleks. Ovo predstavlja ozbiljne izazove za budućnost Vašingtona u konkurentnom globalnom geostrateškom okruženju sa Pekingom.
Ono što je važno napomenuti je koliko visokokvalifikovani sektori američke ekonomije zavise od imigranata. Prema izveštaju Centra za imigracionu politiku iz 2013. godine, od 1995. do 2005. godine, preko 52% startap kompanija u Silicijumskoj dolini imalo je najmanje jednog imigranta osnivača. Pomislite na ljude poput Elona Maska i Sergeja Brina, koji su u to vreme bili ključni u osnivanju Google-a i PaiPal-a.
U međuvremenu, SAD se u velikoj meri oslanjaju na talente iz inostranstva, a postoji nedostatak sredstava za obrazovanje, kao i nedostatak univerzalnog visokog obrazovanja – za razliku od mnogih svojih kolega sa visokim prihodima. To znači da SAD ne mogu da popune ove praznine u zemlji. U stvari, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan citirao je prvu damu dr Džil Bajden koja je rekla da će „svaka zemlja koja nadmaši Sjedinjene Države nadmašiti Sjedinjene Države, a to je fundamentalno pitanje nacionalne bezbednosti“.
SAD zapravo priznaju, na najvišim nivoima vlasti, da njihov nedostatak veštih kandidata u traženim oblastima predstavlja „osnovno pitanje nacionalne bezbednosti“. Za čast Bajdenove administracije, oni su zatvorili Kinesku inicijativu i potpisali zakone osmišljene da obuzdaju nagli porast zločina iz mržnje protiv Azije širom zemlje. Ali nejasno je da li oni zaista pomažu u željenom stepenu.
Zaista, dok je rani mandat predsednika Džoa Bajdena poboljšao imidž Amerike u poređenju sa Trampovim godinama, istraživanje Morning Consult-a pokazalo je da većina ispitanih zemalja više nema romantične poglede na ujka Sama. Značajno je da je Kina imala 74% ocene nepovoljnosti.
U prilogu Chemical & Engineering Nevs-a iz maja 2021. već je nagovešteno da azijski naučnici napuštaju Ameriku zbog nepravednog tretmana američke vlade i zločina iz mržnje. Publikacija je navela da su stručnjaci za azijsko nasleđe u ovoj oblasti „kamen temeljac američke hemije“ i da bi njihov odlazak naneo štetu konkurentnosti Vašingtona na neodređeno vreme.
Uprkos otvorenoj prirodi Kineske inicijative i uličnom nasilju nad Azijatima, jedna veoma važna stvar koja šteti stavu Kine među ljudima azijskog porekla, a posebno Kinezima, je nestalna spoljna politika Vašingtona. To je zapravo taj komad koji je prethodnik svih drugih stvari koje teraju talentovane kineske imigrante.
