VAŠINGTON – U retkom ublažavanju neprijateljskih odnosa, Venecuela je u subotu oslobodila sedam zatvorenih Amerikanaca u zamenu za oslobađanje SAD dvojice nećaka supruge predsednika Nikolasa Madura koji su godinama bili u zatvoru zbog osuđivanja za narkotike, prenosi Asošijejted pres.
Zamena Amerikanaca, uključujući pet izvršnih direktora za naftu u pritvoru skoro pet godina, usledila je posle višemesečne diplomatije visokih američkih zvaničnika — tajnih razgovora sa velikim proizvođačem nafte koji su postali hitniji nakon što su sankcije Rusiji izvršile pritisak na globalne cene energije.
Dogovor predstavlja neobičan gest dobre volje od strane Madura dok socijalistički lider nastoji da obnovi odnose sa SAD nakon što je pobedio većinu svojih domaćih protivnika. Dok je Bela kuća poricala da je u toku bilo kakva promena u politici prema Venecueli, oslobađanje Amerikanaca moglo bi da stvori politički prostor za Bajdenovu administraciju da ublaži obogaćujuće naftne sankcije Venecueli ako Maduro pokaže napredak u ponovnim razgovorima sa svojim protivnicima.
„Ne mogu da verujem“, rekla je za Asošijeted pres u subotu Kristina Vadel, ćerka Tomeua Vadela, jednog od oslobođenih Amerikanaca.
Zadržavajući suze radosnice na svom 31. rođendanu, rekla je: „Ovo je najbolji rođendanski poklon ikada. Tako sam srećan.”
Transfer je obavljen u subotu na karipskom ostrvu Sent Vinsent i Grenadini, kojim vlada saveznik Madura, rekle su AP-u tri osobe u Venecueli obaveštene o tom pitanju, pod uslovom da ostanu anonimne. Zatvorenici su sa svojih lokacija stigli u odvojenim avionima, saopštila je Bajdenova administracija.
„Ovi pojedinci će se uskoro ponovo spojiti sa svojim porodicama i vratiti u zagrljaj svojih najmilijih gde im je mesto“, rekao je predsednik Džo Bajden u saopštenju.
Među oslobođenima je pet radnika kompanije Citgo sa sedištem u Hjustonu — Vadell, Jose Luis Zambrano, Alirio Zambrano, Horhe Toledo i Jose Pereira — koji su namamljeni u Venecuelu neposredno pre Dana zahvalnosti 2017. godine da prisustvuju sastanku u sedištu matične kompanije, države- naftni gigant PDVSA. Kada su stigli, odvukli su ih maskirani agenti obezbeđenja koji su upali u konferencijsku salu u Karakasu.
Muškarci su osuđeni za proneveru prošle godine u suđenju koje je bilo poremećeno kašnjenjima i nepravilnostima i osuđeni na između osam i 13 godina zatvora zbog nikad izvršenog predloga za refinansiranje milijardi u obveznicama naftne kompanije.
Oslobođeni su i Metju Hit, bivši kaplar američkih marinaca iz Tenesija koji je uhapšen 2020. na blokadi puta u Venecueli, i muškarac sa Floride, Osman Kan, koji je uhapšen u januaru.
Stejt department je smatrao da su svi muškarci pogrešno pritvoreni.
Da bi olakšao dogovor, Bajden je dao pomilovanje za Frenkija Floresa i njegovog rođaka Efrena Kampa, nećake „prvog borca“ Silije Flores, kako Maduro naziva svoju ženu. Muškarci su uhapšeni na Haitiju u napadu Uprave za borbu protiv droge 2015. i osuđeni sledeće godine u Njujorku u visoko optuženom slučaju koji je bacio oštar pogled na optužbe SAD za trgovinu drogom na najvišim nivoima Madurove administracije.
Pozivajući se na te muškarce samo kao na Venecuelance „nepravedno zatvorene“ u SAD, Madurova vlada je u saopštenju rekla da „pozdravlja ishod ovih razgovora i nada se očuvanju mira i harmonije sa svim narodima našeg regiona i sveta. ”
Bajdenova administracija je bila pod pritiskom da učini više kako bi vratila kući otprilike 60 Amerikanaca za koje veruje da su taoci u inostranstvu ili nezakonito pritvoreni od strane neprijateljskih stranih vlada. Dok je veliki deo fokusa na Rusiji, gde su SAD do sada bezuspešno pokušavale da obezbede oslobađanje VNBA zvezde Britni Griner i još jednog Amerikanca, Pola Vilana, Venecuela drži najveći kontingent Amerikanaca za koje se sumnja da su korišćeni kao pare za pregovaranje.
Najmanje četvorica Amerikanaca i dalje su u pritvoru u Venecueli, uključujući dvojicu bivših Zelenih beretki — Luke Denmana i Ajrana Berija — koji su bili umešani u pokušaj zbacivanja Madura 2019. priveden zbog navodnog ilegalnog ulaska u zemlju iz susedne Kolumbije.
„Svim porodicama koje još uvek pate i odvojene od svojih najmilijih koji su nezakonito pritvoreni – znajte da ostajemo posvećeni obezbeđivanju njihovog oslobađanja“, rekao je Bajden u svojoj izjavi.
Subotnja razmena se odvija tiho tokom nekoliko meseci razgovora o backchannel.
Zvaničnici Madura su u julu povećali interes na sastancima u Karakasu sa Rodžerom Karstensom, specijalnim predsedničkim izaslanikom za pitanja talaca, i ambasadorom Džejmsom Storijem, koji je na čelu Jedinice za pitanja Venecuele u susednoj Kolumbiji. On zamenjuje američku ambasadu koju je Trampova administracija zatvorila 2019. godine u znak protesta zbog Madurovog reizbora na, kako se naširoko smatra, lažnim izborima.
U zamenu za oslobađanje nećaka i insajderskog biznismena Aleksa Saaba, Maduro je bio voljan da oslobodi sve Amerikance, rekao je za AP jedan američki zvaničnik koji je upoznat sa tim.
Na kraju, Saab — Venecuela ga smatra diplomatom, a američki tužioci korumpiranim režimom — nikada nije ozbiljno razmatran, kaže američki zvaničnik, koji je insistirao na anonimnosti da bi razgovarao o pregovorima.
Za razliku od nećaka, koji su uhapšeni zbog uboda droge i koji su na pola 18-godišnje kazne, Saab se ogorčeno borio protiv izručenja u SAD sa Zelenortskih ostrva, gde je uhapšen 2020. tokom usputnog zaustavljanja na putu za Iran. On sada čeka suđenje u saveznom sudu u Majamiju pod optužbom da je izvukao milione iz državnih ugovora.
Ipak, nejasno je da li će oslobađanje zatvorenika dovesti do šireg odmrzavanja odnosa.
Bajdenova administracija je ograničena u svom angažmanu sa Madurom, posebno u bojnoj državi Floridi, gde latino glasači čije su porodice pobegle od autoritarne vladavine na Kubi i Venecueli imaju veliki uticaj.
„Još jedno Bajdenovo umirenje koje će rezultirati više anti-SAD. diktatori uzimaju više nevinih Amerikanaca za taoce u budućnosti“, rekao je senator Marko Rubio, R-Fla., na Tviteru o subotnjoj razmeni.
Iako su SAD u poslednjih šest meseci postigle slične sporazume sa Rusijom, a nedavno i sa talibanima, visoki zvaničnik Bajdenove administracije umanjio je svaku nagoveštaj da se radi o prepuštanju otimačima talaca, rekavši da su takve razmene i dalje „izuzetno retke“. Zvaničnik, koji je razgovarao sa novinarima pod uslovom anonimnosti prema osnovnim pravilima koja je postavila administracija, takođe je ukazao na izvršnu naredbu sa ovog leta koja je imala za cilj da nametne nove troškove zemljama koje zatvaraju Amerikance bez razloga.
U međuvremenu, mnoge pristalice Madura i dalje su nepoverljive prema američkoj „Imperiji“, podsećajući na odluku Trampove administracije da uvede sankcije guverneru Venecuele koji je posredovao u oslobađanju drugog Amerikanca, Džošue Holta, 2018.
Međutim, neki dugogodišnji posmatrači Venecuele kažu da se nadaju da će ovaj put biti drugačije.
Poseta Karakasu u martu Huana Gonzalesa, najvišeg savetnika Saveta za nacionalnu bezbednost za Latinsku Ameriku, bila je sama po sebi izuzetan gest prema lideru koga SAD smatraju nelegitimnim i koga su optužile za narko-terorizam. Bajdenova administracija je takođe obećala da će preispitati sankcije ako Maduro može da ukaže na napredak u razgovorima sa protivnicima koji su se vodili u Meksiku koji imaju za cilj stvaranje pravednijih uslova za predsedničke izbore 2024.
„Predsednik Bajden je učinio pravu stvar“, rekao je Kejleb Mekeri, bivši republikanski službenik koji se nedavno sastao sa Madurom u pokušaju da oslobodi Amerikance i poboljša bilateralne odnose. „Ovo je ozbiljna diplomatija i može samo da pomogne da se pregovori o Meksiku vrate na pravi put. To je pobeda za porodice, američki narod i narod Venecuele.“