„Amerika i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor, pa smo tako razgovarali o raznim stvarima. Razgovaralo se o energetici, važno je da se uhvatimo u koštac sa energetskom krizom koja je zahvatila čitav svet. Između ostalog i o Ukrajini. Možda se ne slažemo o svemu, ali smo spremni da razgovaramo“, naveo je ambasador Hil gostujući u Dnevniku na televiziji Nova S.
Američki ambasador je rekao i da je njegov posao da se potrudi da srpska vlada razume kakav je stav Vašingtona, ali i da shvati stavove Beograda.
„Naravno da Srbija ima alternativne izvore energije. Pitanje je samo koliko brzo se mogu staviti u funkciju. Može se reći da Srbija previše zavisi od ruskih energenata. Poslednjih meseci smo uvideli da Rusija nije posebno pouzdan izvor energije i Rusi kombinuju politiku i isporuku energenata. Srbiji je preko potrebno da diverzifikuje svoje izvore energije i mi bismo želeli da budemo deo tog procesa“, istakao je Hil, prenosi Nova.rs .
Na pitanje o kojoj vremenskoj odrednici se radi kada je u pitanju pomoć Zapada da Srbija nabavi nove izvore energije, Hil je rekao:
„Zima dolazi, ne želim da zvučim kao iz Igre prestola, ali je tako. Problem sa energentima je u tome što je potrebno vreme da se bilo koji sistem, bilo da se radi o solarnoj energiji, hidroenergiji, energiji vetra ili prirodni gas satavi u pogon. Srbija mora da bude oprezna sa korišćenjem energije predstojeće zime“, rekao je on.
Hil je naveo i da će Srbiji pomoći da iskoristi potencijale svojih izvora energije i da se nada da će Rusija jednog dana biti pouzdan snabdevač prirodnog gasa, jer ga trenutno koristi da ucenjuje druge zemlje.
Upitan o tome kako vidi dešavanja na Severnom toku i prekid snabdevanja gasom, Hil navodi da SAD nisu odgovorne za ovakvu vrstu neodgovornih postupaka.
„Teško je danas reći ko je za to odgovoran, ali budite uvereni da SAD nisu umešane u to“, naveo je Hil.
Kada je u pitanju odnos Srbije prema ratu u Ukrajini, ambasador SAD kaže da „nema dileme da Srbija pokušava da uskladi svoju politiku za Zapadom i da je jasno iznela svoje stavove o ruskoj agresiji u Ukrajini“.
Na pitanje kako od Srbije može da se traži da se odrekne Kosova, a zatim da se od Ukrajine ne traži da se odrekne svojih teritorija, Hil kaže:
„Mi ne smatramo da je situacija na Kosovu, koja je nastala pre 23 godine, u bilo kojoj meri slična oružanoj agresiji i kopnenoj invaziji Rusije, ciljanim napadima na stambene zgrade u kojima žive civili, mi ne vidimo analogiju između dve situacije“, objasnio je Hil.
Hil se osvrnuo i na Putinov stav o Kosovu.
„Ja mislim da njega apsolutno nije briga za Kosovo, samo se trudi da na neki način legitimizuje šta je uradio svojim susedima“, kaže Hil.
