Govoreći u Sofiji na ceremoniji otvaranja gasovoda Grčka-Bugarska, Vučić se obratio direktno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, pošto je ona bila u publici.
„Zahvalni smo na vašoj podršci tokom krize [Covid-19], ali što se novca tiče, sada ne možemo pokriti troškove gasa. Molimo da naše balkanske zemlje stavite na listu sa zemljama EU“, rekao je predsednik Srbije.
Govoreći o potrebi što brže diversifikacije energenata, Vučić je istakao značaj novog gasovoda, koji će njegovoj zemlji, uz Bugarsku i Rumuniju, omogućiti pristup snabdevanju gasom iz Azerbejdžana.
On je naglasio da kada je projekat pokrenut niko nije znao „koliko će se to pokazati važnim. ” Predsednik je takođe izrazio nadu da će sledeće godine njegova zemlja moći da pokrene interkonektor Bugarska-Srbija.
Vučić je poznat po svojim sumornim prognozama o energetskoj krizi. Iako Srbija nije članica EU, snabdevanje energijom te zemlje tranzitom je preko zemalja koje jesu, što znači da sankcije koje je blok uveo Rusiji direktno utiču na nju. Uprkos ambicijama Srbije prema EU, Vučić se protivio sankcijama Moskvi i jasno je stavio do znanja da će njegova zemlja nastaviti da se oslanja na energiju iz Rusije. Srpski predsednik je u septembru, međutim, upozorio na „veoma hladnu” zimu ove godine i poručio da će sledeća „biti polarna za celu Evropu”.
Fon der Lajen, koja je takođe govorila na subotnjoj ceremoniji, zvučala je optimističnije. Ona je gasovod Grčka-Bugarska nazvala „promenom igre“ za energetsku bezbednost Evrope i rekla da „to znači slobodu od zavisnosti od ruskog gasa“.
Šef Evropske komisije je takođe pružio uveravanja da će „Evropa imati dovoljno gasa za zimu“. To je postalo moguće, rekla je ona, zahvaljujući projektima kao što je novi gasovod Grčka-Bugarska, ali i zahvaljujući pomoći Norveške, SAD, Alžira i drugih zemalja.
Međutim, čini se da energetski zvaničnici EU imaju stav bliže Vučićevom. Komesar EU za energetiku Kadri Simson upozorio je u petak da „ovo neće biti laka zima za nas, a da će sledeća zima biti još teža“.
