Prošlogodišnji dekret predsednika o predviđenom vojnom pozivu izmenjen je paragrafom koji kaže da oni koji su regrutovani 2021. godine mogu biti otpušteni „ne pre objavljivanja utvrđene procedure demobilizacije“, navodi se u novom naređenju objavljenom na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika.
Dekret dolazi usred dugotrajnog sukoba između Moskve i Kijeva, zbog čega je Rusija u septembru najavila delimičnu mobilizaciju. Ukrajina je naredila mobilizaciju širom zemlje i uvela vanredno stanje 25. februara, dan nakon početka sukoba.
Od tada je ratno stanje više puta produženo. Poslednji put je proglašen sredinom avgusta, a trebalo bi da bude na snazi najmanje do 21. novembra. Zelenski je takođe otkazao redovni prolećni poziv i produžio period aktivne službe za prošlogodišnje regrute u aprilu.
U maju je Zelenski rekao listu Ukrainska pravda da je ukupan broj pripadnika ukrajinske vojske dostigao 700.000 usred višestrukih talasa mobilizacije i sukoba sa Rusijom. U junu je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov rekao novinskoj agenciji UNIAN da „više od milion ljudi“ obezbeđuje „odbranu i bezbednost“ nacije.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
