„Oni to moraju da urade iz svoje matične zemlje, Rusije“, rekla je ona, dok hiljade muškaraca beže iz Rusije usred tekuće delimične mobilizacije koju je prošle nedelje najavio predsednik Vladimir Putin.
Komesarka je objasnila da su nova ograničenja uvedena kao odgovor na ono što je nazvala „eskalacijom“ Moskve u ukrajinskom sukobu.
Pravo na podnošenje zahteva za azil je „osnovno pravo“ za svaku osobu, rekla je Johanson, ali dobijanje turističke ili kratkoročne vize EU nije pravo već „privilegija“.
Stoga bi, rekao je Johanson, i vlasti EU trebalo bi da prestanu da obnavljaju kratkoročne vize za Ruse u Evropi.
„Ako ruska osoba namerava da ostane duže od 90 dana u EU, ne bi trebalo da mu se izda viza“, rekla je ona.
Istovremeno, rekao je komesar, Evropa „neće zatvoriti svoja vrata onima kojima je zaista potrebna zaštita“.
Prema saopštenju koje je objavila Evropska komisija, svi zahtevi za vize ruskih državljana treba da se razmatraju u skladu sa „striktnim pristupom u proceni opravdanosti putovanja“.
Smernice takođe sugerišu da konzulati i graničari treba da striktno „ponovo procene” vize koje su već izdate. Graničari bi trebalo da imaju ovlašćenje da ukidaju šengenske vize bez obzira na to koja ih je država izdala, navodi se u dokumentu.
Nova ograničenja dolaze nedeljama nakon što je EU suspendovala svoj sporazum o viznim olakšicama sa Moskvom. Međutim, prošle nedelje predsednik Saveta EU Šarl Mišel pozvao je blok da poželi dobrodošlicu Rusima koji beže iz zemlje „zbog svojih političkih stavova“.
Međutim, neke zemlje članice EU imaju mnogo oštriji pristup. Finska je u petak zatvorila svoje granice za Ruse sa šengenskim turističkim vizama.
Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs takođe je nedavno rekao da njegova zemlja neće izdavati humanitarne ili druge vrste viza ruskim državljanima koji beže jer su mnogi od njih „složili da ubijaju Ukrajince“.
Kako prenose zapadni mediji, pozivajući se na zvanične statistike iz raznih zemalja, Rusiju je od 21. septembra napustilo više od 200.000 ljudi.
