SAKRAMENTO, Kalifornija — Guverner Kalifornije Gevin Njusom najavio je u petak da bi rafinerije nafte mogle da počnu da prodaju više zagađujućih zimskih benzina pre roka kako bi ublažile rastuće cene goriva, što je direktno u suprotnosti sa njegovim sopstvenim ciljevima za smanjenje klimatskih emisija.
Prosečna cena galona benzina bila je 6,30 dolara u Kaliforniji u petak, daleko iznad nacionalnog proseka od 3,80 dolara, prema AAA.
Demokratski guverner je takođe pozvao poslanike u državi da donesu novi porez na dobit naftnih kompanija i vrate novac kalifornijskim poreskim obveznicima. Zakonodavci se ne vraćaju u Kapitol do januara, a Nevsomova kancelarija je dala nekoliko detalja o predlogu.
Predstavnici naftne industrije rekli su da državni propisi uzrokuju veće cene u Kaliforniji nego u ostatku zemlje. Letnja mešavina benzina koju rafinerije po zakonu moraju da proizvode u toplijim mesecima košta više novca za proizvodnju, ali emituje manje gasova staklene bašte. Većina rafinerija ne može da pređe na zimsku mešavinu do novembra.
Prelazak sa letnje na zimsku mešavinu verovatno bi potrošačima uštedeo 15 do 20 centi po galonu, rekao je Dag Šupe, portparol Automobilskog kluba Južne Kalifornije, podružnice AAA. Cene benzina u Los Anđelesu blizu su obaranje rekorda od 6,46 dolara postavljenog u junu, rekao je on.
„Ako ove cene porastu na 7 dolara po galonu, pad od 15 centi neće mnogo značiti vozačima“, rekao je Šupe.
Cene rastu delom zbog ograničene ponude jer su neke rafinerije nafte van mreže zbog rutinskog održavanja ili drugih problema, rekao je on. Kalifornijski odbor za vazdušne resurse, koji reguliše rafinerije, rekao je da bi visoke cene mogle biti i posledica požara u rafineriji i uragana Ian.
To je najnoviji sukob između Njusoma i naftne industrije, koja ima političku i ekonomsku moć u Kaliforniji uprkos agresivnoj klimatskoj politici države. Ali Njusomove dvostruke akcije u petak takođe ilustruju komplikovanu stvarnost sa kojom se Njusom suočava dok pokušava da odvikne državu od nafte i gasa dok odgovara na ekonomsku realnost.
Ranije ove godine, na primer, Nevsomova administracija se okrenula generatorima i elektranama koje rade na fosilna goriva kako bi izbegle nestanke struje tokom toplotnog talasa.
Pozivajući regulatore vazduha da dozvole naftnim kompanijama da pređu na zimsku mešavinu ranije, Nevsom priznaje da državna pravila igraju ulogu u cenama, rekla je Kara Grin, portparolka Udruženja za naftu zapadnih država.
Rafinerije obično obavljaju održavanje u proleće ili jesen dok se pripremaju da zamene mešavine goriva, rekla je ona. Rafinerijama će biti potrebno vreme da pripreme zimsku mešavinu, a Njusomova narudžba može imati mali neposredni efekat, rekla je ona. Ako bi Njusom zaista želeo da snizi cene, mogao bi suspendovati državni porez na benzin ili ublažiti druge propise, rekla je ona.
„Svesna je odluka da pokušamo da vratimo odgovornost na naftnu industriju“, rekla je ona.
Njusom je rekao da očekuje da će relaksacija rafinerijskih pravila povećati zalihe za 5% do 10% jer su rafinerije već počele da proizvode i skladište benzin.
„Očekuje se da će svi uticaji na kvalitet vazduha izazvani ovom akcijom biti minimalni i nadmašeni javnim interesom za privremeno popuštanje ograničenja“, navodi se u saopštenju vazduhoplovnog odbora.
