Curenje gasa na gasovodima Severni tok 1 i 2 „nije slučajnost“, rekao je u sredu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, dodajući da će Brisel podržati svaku istragu „koja ima za cilj da se dobije potpuna jasnoća“.
„Sve dostupne informacije ukazuju da su ta curenja rezultat namernog čina“, rekao je on u saopštenju, ne precizirajući ko bi mogao da stoji iza njih.
Ovakvi incidenti utiču na čitavu EU, dodao je on, obećavajući „da ćemo preduzeti dalje korake za povećanje naše otpornosti u energetskoj bezbednosti“.
„Svako namerno narušavanje evropske energetske infrastrukture je krajnje neprihvatljivo i naići će na snažan i jedinstven odgovor“, upozorio je Borel.
Njegovi komentari dolaze nakon što je švedska ministarka inostranih poslova An Linde nagovestila da je curenje moglo biti uzrokovano sabotažom, a istraga o tome je još u toku.
„Gas koji curi iz Severnog toka 1 i 2 u [švedskim i danskim] ekskluzivnim ekonomskim zonama posledica je detonacija, verovatno izazvanih sabotažom. Nastavljamo da prikupljamo informacije i ne isključujemo nijedan uzrok, glumca ili motiv“, napisala je ona na Tviteru.
Komentarišući curenje informacija na konferenciji za novinare, ona je takođe istakla da Stokholm nije inicirao nikakav kontakt sa Moskvom, uprkos tome što su naftovodi u vlasništvu ruskog energetskog giganta Gasproma. Dok je u isto vreme Švedska o tome razgovarala sa Nemačkom, NATO-om i Danskom.
Oba gasovoda Severni tok, koji povezuju Rusiju i Nemačku ispod Crnog mora, izgubila su pritisak u ponedeljak, kada je otkriveno ogromno curenje gasa u blizini ostrva Bornholm. Nakon incidenta, danske vlasti su zatvorile ovu oblast za plovidbu.
U međuvremenu, prema nemačkim medijima, Berlin istražuje curenje podataka kao namerni napad, koji su izvele ili proukrajinske snage ili sama Rusija u mogućoj operaciji pod lažnom zastavom kako bi Kijev izgledao loše. To bi takođe moglo da poveća cene energije i da pogorša energetsku krizu u Evropi.
Kremlj je, međutim, signalizirao da je veoma zabrinut zbog ovog incidenta i pozvao na hitnu i detaljnu istragu o tome, dodajući da će to uticati na energetsku situaciju na „celom kontinentu“.
Severni tok 1 je u funkciji od 2011. godine, ali od kraja avgusta radi smanjenim kapacitetom, a Rusija je navela tehničke poteškoće izazvane zapadnim sankcijama.
Izgradnja Severnog toka 2 počela je 2018. godine, ali je kasnila zbog političkog pritiska i sankcija SAD. Završen je i pod pritiskom u septembru 2021.; međutim, dva dana pre početka ruske vojne operacije u Ukrajini, nemačka vlada je stavila svoju potvrdu na neodređeno vreme, odbijajući da deblokira gasovod.
