KIJEV – Kremlj je u utorak otvorio put za aneksiju dela Ukrajine i eskalaciju rata tvrdnjom da su stanovnici velikog dela ogromnog dela podržavali pridruživanje Rusiji na organizovanim referendumima koje su SAD i njihovi zapadni saveznici odbacili kao nelegitimne, prenosi Asošijejted pres.
Promoskovski zvaničnici rekli su da su tri od četiri okupirana regiona Ukrajine glasala za pridruživanje Rusiji. Prema zvaničnicima za izbore koje je postavila Rusija, 93% glasačkih listića datih u regionu Zaporožja podržalo je aneksiju, kao i 87% u južnoj Hersonskoj oblasti i 98% u Lugansku.
Rezultati iz regiona Donjecka očekivali su se kasnije u utorak.
U opasci koja je, kako se činilo, isključuje pregovore, ukrajinski predsednik Volodim Zelenski je video-snimkom iz Kijeva rekao Savetu bezbednosti UN da će pokušaji Rusije da anektira ukrajinsku teritoriju značiti da „nema o čemu da se razgovara sa ovim predsednikom Rusije“.
Predodređeni ishod postavlja teren za opasnu novu fazu u ruskom sedmomesečnom ratu, pri čemu Kremlj preti da će baciti još vojnika u bitku i potencijalno upotrebiti nuklearno oružje.
Referendumi u oblastima Luganska i Hersona i delovima Donjecka i Zaporožja počeli su 23. septembra, a često su naoružani zvaničnici išli od vrata do vrata i skupljali glasove. Glasački listići pitali su stanovnike da li žele da se te oblasti pridruže Rusiji.
Zvaničnici u četiri okupirana regiona na jugu i istoku Ukrajine koje podržava Moskva rekli su da su birališta zatvorena u utorak popodne nakon pet dana glasanja.
Očekuje se da će se ruski predsednik Vladimir Putin obratiti ruskom parlamentu o referendumima u petak, a Valentina Matvijenko, koja predsedava gornjim domom tela, rekla je da bi poslanici mogli da razmotre zakon o aneksiji 4. oktobra.
U međuvremenu, Rusija je pojačala upozorenja da bi mogla da rasporedi nuklearno oružje za odbranu svoje teritorije, uključujući novostečene zemlje, i nastavila da mobiliše više od četvrt miliona vojnika za raspoređivanje na liniji fronta od preko 1.000 km (više od 620 milja) .
Posle glasanja, „situacija će se radikalno promeniti sa pravne tačke gledišta, sa stanovišta međunarodnog prava, sa svim odgovarajućim posledicama po zaštitu tih područja i obezbeđenje njihove bezbednosti“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u utorak.
Mnogi zapadni lideri nazvali su referendum lažnim, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo je da se sastane kasnije u utorak u Njujorku kako bi razgovarao o rezoluciji u kojoj se kaže da rezultati glasanja nikada neće biti prihvaćeni i da četiri regiona ostaju deo Ukrajine. Rusija će sigurno staviti veto na rezoluciju.
Glasanje i pozivanje ruskih vojnih rezervista koje je Putin naredio prošle srede imaju za cilj jačanje izloženih vojnih i političkih pozicija Moskve.
Referendumi prate poznati Kremljov plan za teritorijalno proširenje i agresivniju vojnu akciju. Ruske vlasti su 2014. održale sličan referendum na ukrajinskom poluostrvu Krim, pod budnim nadzorom ruskih trupa. Na osnovu glasanja, Rusija je anektirala Krim. Putin je naveo odbranu Rusa koji žive u istočnim regionima Ukrajine, njihove navodne želje da se pridruže Rusiji i egzistencijalnu bezbednosnu pretnju Rusiji kao izgovor za svoju invaziju na Ukrajinu 24. februara.
Putin je govorio o nuklearnoj opciji Moskve otkako su Ukrajinci pokrenuli kontraofanzivu koja je povratila teritoriju i sve više saterala njegove snage u ćošak. Visoki Putinov pomoćnik pojačao je nuklearnu retoriku u utorak.
„Zamislimo da je Rusija prinuđena da upotrebi najmoćnije oružje protiv ukrajinskog režima koji je izvršio akt agresije velikih razmera, opasan za samo postojanje naše države“, rekao je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije. kojim Putin predsedava, napisao je na svom kanalu aplikacije za razmenu poruka. „Verujem da će se NATO kloniti direktnog mešanja u sukob.
Sjedinjene Države su odbacile nuklearni razgovor Kremlja kao taktiku zastrašivanja.
Referendumima se postavljalo pitanje stanovnicima da li žele da te oblasti budu uključene u sastav Rusije, a Kremlj ih je prikazao kao slobodne i poštene, koje odražavaju želju naroda za samoopredeljenjem.
Desetine hiljada stanovnika već su pobegle iz regiona zbog rata, a slike koje su podelili oni koji su ostali pokazuju kako naoružane ruske trupe idu od vrata do vrata kako bi izvršile pritisak na Ukrajince da glasaju.
Gradonačelnik Mariupolja Vadim Bojčenko, koji je napustio lučki grad nakon što su ga Rusi zauzeli nakon višemesečne opsade, rekao je da je samo oko 20% od oko 100.000 preostalih stanovnika glasalo na referendumu u Donjecku. Predratno stanovništvo Mariupolja bilo je 541.000.
„Čovek koji nosi jurišnu pušku dolazi u vašu kuću i traži od vas da glasate, pa šta ljudi mogu da urade? pitao je Bojčenko tokom konferencije za novinare, objašnjavajući kako su ljudi bili primorani da glasaju.
Zapadni saveznici su čvrsto stali na stranu Ukrajine, odbacujući referendumske glasove kao besmislenu laž.
Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao je da su glasački listići „očajnički potez” Putina. Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona rekla je tokom posete Kijevu u utorak da je Francuska odlučna da „podrži Ukrajinu i njen suverenitet i teritorijalni integritet“ i opisala glasačke listiće kao „lažne referendume“.
Na drugim mestima, Putinu su se pojavile nevolje u masovnom pozivu Rusa u aktivnu vojnu službu koji je naredio.
Naredba je izazvala egzodus od skoro 200.000 muškaraca iz Rusije, podstakla antiratne proteste i izazvala nasilje. U ponedeljak je naoružani napadač otvorio vatru u kancelariji u jednom sibirskom gradu i teško ranio lokalnog glavnog oficira za regrutaciju. Ranije su prijavljivani napadi podmetnutih požara u drugim kancelarijama.
Jedna destinacija ruskih muškaraca koji beže je Kazahstan, koji je u utorak izvestio da je oko 98.000 Rusa prešlo u Kazahstan tokom protekle nedelje.
Agencija Evropske unije za graničnu i obalsku stražu kaže da je 66.000 ruskih državljana ušlo u blok od 27 zemalja od 19. do 25. septembra, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Ruski zvaničnici su pokušali da presretnu neke od bežećih rezervista na jednoj od glavnih ruta egzodusa, izdavajući obaveštenja o regrutaciji na gruzijskoj granici. Prema državnoj agenciji Tass, operativna grupa za regrutaciju delila je obaveštenja na kontrolnom punktu Verhnji Lars, gde je, kako se procenjuje, 5.500 automobila stajalo u redu za prelazak. Nezavisni ruski novinski izvori izvestili su o nepotvrđenim tvrdnjama da će muškarcima u godinama za regrutovanje biti zabranjeno da odu nakon referenduma.
Dok je Moskva radila na jačanju svojih trupa u Ukrajini, potencijalno ih šaljući da dopune svoje zastupnike koji se bore u separatističkim regionima poslednjih osam godina, rusko granatiranje je nastavilo da oduzima živote. U ruskim baražima u 24 sata poginulo je najmanje 11 civila i ranjeno 18, saopštila je u utorak kancelarija ukrajinskog predsednika.
Što se tiče drugih događaja, ukrajinske vlasti su izvestile o više uspeha u njihovoj kontraofanzivi da povrate teritoriju u nekim od regiona u kojima Rusija organizuje referendume da bi učvrstila svoju vlast.
Ukrajinske trupe su tvrdile da nastavljaju svoje potiskivanje iza reke Oskil na istoku zemlje, pritiskajući dalje u Donbas. Na video snimku na društvenim mrežama u utorak se vidi kako ukrajinski vojnici ulaze u selo Korovij Jar, 15 kilometara (oko 9 milja) od reke. Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da su snage te zemlje nastavile da teraju ruske trupe iz severoistočne oblasti Harkova i da su tvrdile da su ponovo zauzele glavni železnički čvor Kupjansk-Vuzlovoj.
Ljudski stradali u ratu takođe su se odrazili u prvom sveobuhvatnom pregledu misije UN za praćenje ljudskih prava na kršenja i zloupotrebe koje su Rusija i Ukrajina počinile između 1. februara i 31. jula, prvih pet meseci ruske invazije.
Matilda Bogner, šefica misije, rekla je da su ukrajinski ratni zarobljenici izgleda bili suočeni sa „sistematskim“ maltretiranjem, „ne samo nakon njihovog hapšenja, već i nakon njihovog prebacivanja u mesta za interniranje“ u oblastima Ukrajine pod kontrolom Rusije i samoj Rusiji.
Rat je doneo energetsku krizu za veći deo zapadne Evrope, pri čemu nemački zvaničnici vide prekid ruskih snabdevanja kao moć Kremlja da izvrši pritisak na Evropu zbog njene podrške Ukrajini.
Opasnost po snabdevanje energijom je porasla kada su seizmolozi u utorak izvestili da su eksplozije zahvatile Baltičko more pre nego što su otkrivena neobična curenja na dva podvodna gasovoda koji vode od Rusije do Nemačke. Neki evropski lideri i eksperti ukazali su na moguću sabotažu tokom energetskog sukoba sa Rusijom izazvanog ratom u Ukrajini. Tri curenja prijavljena su na gasovodima Severni tok 1 i 2, koji su napunjeni prirodnim gasom, ali ne isporučuju gorivo u Evropu.
Šteta znači da je malo verovatno da će gasovodi moći da transportuju gas u Evropu ove zime čak i ako se pojavi politička volja da se oni dovedu na mrežu, kažu analitičari Grupe Evroazija.
