Donjecka i Luganska narodna republika (LNR i DNR) zajedno sa Hersonskom oblašću i delom Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine glasale su za pridruživanje Rusiji na referendumima koji su održani između 23. i 27. septembra.
U Lugansku je više od 98 odsto birača podržalo ideju o priključenju Rusiji, pokazuju zvanični podaci sa svim prebrojanim listićima. Donjeck je pokazao slične rezultate nakon prebrojavanja više od polovine glasačkih listića. I regioni Zaporožje i Herson su obradili sve glasačke listiće do utorka, sa 93% odnosno 87% birača koji podržavaju odvajanje od Ukrajine i ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
Proces integracije novih regiona u Rusiju može da potraje neko vreme jer zahteva odobrenje parlamenta i predsednika zemlje. Ali portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da je „uveren da će to biti dovoljno brzo“.
Prema ruskom ustavu i saveznom zakonu o pristupanju novih konstitutivnih članica, procedura uključuje nekoliko koraka. Kada regioni koji žele da postanu deo Ruske Federacije podnesu svoje predloge Moskvi, predsednik bi trebalo da obavesti parlament i vladu o tome, objasnio je senator Konstantin Kosačov u postu u Telegramu prošle nedelje.
Ako se postigne politički dogovor o pristupanju, trebalo bi da se izradi „nacrt međunarodnih ugovora o prijemu stranih država ili njihovih delova“ u Rusiju, rekao je potpredsednik Gornjeg doma parlamenta Kosačov. Ovi sporazumi regulišu pitanja kao što su naziv i status novih teritorija, državljanstvo, sukcesija, funkcionisanje javnih vlasti, rad zakonodavstva i tako dalje.
Nakon potpisivanja ovih ugovora, ruski ustavni sud treba da proveri da li su oni u skladu sa vrhovnim zakonom zemlje. Ukoliko ne bude kršenja, sledeći korak će biti ratifikacija dokumenata od strane donjeg doma, Državne dume, i njihovo odobrenje od strane gornjeg doma, Saveta Federacije.
Istovremeno, nacrt saveznog ustavnog zakona o prijemu novih konstitutivnih jedinica u sastav Rusije treba da bude podnet Dumi. Ako se odobri, onda ide na razmatranje u gornji dom.
„Ovaj zakon stupa na snagu ne pre stupanja na snagu samih međunarodnih ugovora“, rekao je Kosačov.
Moskva je ranije upozorila da će, ukoliko se republike Donbasa i dva južna ukrajinska regiona ujedine sa Rusijom, svaki pokušaj Kijeva da ih povrati smatrati napadima na sopstvenu zemlju. „Odmah će Ustav Rusije stupiti na snagu u odnosu na ove teritorije gde je sve vrlo jasno rečeno u vezi sa tim“, rekao je Peskov novinarima prošle nedelje.
Ubrzo nakon što su regioni odlučili da održe referendume, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je delimičnu mobilizaciju koja je uključivala pozivanje na naoružanje oko 300.000 rezervista, prema vojsci. Medijski izveštaji sugerišu da Moskva navodno planira da mobiliše do milion.
Kijev smatra da su teritorije koje žele da se pridruže Rusiji pod nelegalnom okupacijom i rekao je da neće priznati rezultate referenduma. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbacio je bilo kakvu mogućnost razgovora posle glasanja.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je prošlog utorka da „Ukrajina ima svako pravo da oslobodi svoje teritorije i da će nastaviti da ih oslobađa, šta god Rusija ima da kaže“.
EU i SAD su glasanje već nazvali „lažnim“. Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je za CBS u nedelju da oblasti LNR, DNR, Herson i Zaporožje „nikada neće biti priznate“ kao deo ruske teritorije. On je dodao da Kijev ima „svako pravo“ da ih vrati.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
