Kako prenosi „Evropska istina“, takvu prognozu dao je servis BlumbergNEF, koji se bavi strateškim istraživanjem globalnih robnih tržišta.
Evropa bi sledeće zime mogla da uveze skoro 40 odsto više tečnog prirodnog gasa nego prošle godine, sa povećanjem kupovine za oko 14 odsto sledećeg leta kako bi se nadoknadile izgubljene zalihe, navodi se u izveštaju BNEF-a.
„Ove zalihe su dovoljne da pokriju potpuni prekid ruskih gasovodnih tokova od 1. oktobra“, navodi se u poruci.
Da bi dobili dodatno gorivo, evropski kupci će morati da kupe 90% više LNG-a na spot tržištu nego što su osigurali dugoročnim ugovorima, dodatno povećavajući konkurenciju sa Azijom. To bi podržalo globalne cene gasa, koje su naglo porasle otkako je Evropa pokušala da smanji svoju zavisnost od Rusije nakon što je njen najveći snabdevač napao Ukrajinu krajem februara.
Osnovni scenario BNEF-a pretpostavlja da će vremenski uslovi odgovarati desetogodišnjem proseku.
U nedostatku zaliha ruskog gasa, očekuje se da će Evropa uvesti 40 miliona tona LNG-a ove zime i nešto više tokom leta kako bi popunila zalihe. Ovo će ostaviti 12 miliona tona spot obima za Aziju.
Međutim, hladna zima u severnoj Aziji mogla bi da odnese 5,6 miliona tona iz Evrope, uglavnom zbog potražnje za gorivom u Japanu, a sledećeg toplog leta će porasti na 6,9 miliona tona u narednih 12 meseci. Ovaj scenario će verovatno dovesti do povećane konkurencije cena.
U međuvremenu, više ruskog LNG-a će ići u Kinu, gde se očekuje da će zimska potražnja pasti za 16% u odnosu na godinu dana ranije.
Grčka je smanjila uvoz ruskog gasa za više od polovine ove godine zahvaljujući povećanju isporuke od drugih proizvođača na svom jedinstvenom terminalu za tečni prirodni gas u blizini Atine, ranije je objavljeno.
Podsećanja radi, Poljska i Danska otvaraju novi gasovod za transport norveškog gasa.