Proleće je stiglo u velikom stilu 26. marta 2021. u Kjoto, Japan, kada su stabla trešnje dostigla vrhunac svog cvetanja. Ovo je označilo najraniji zabeleženi datum kada se većina cveća otvorila u nizu godišnjih zapisa koji datiraju iz 812. godine nove ere—preko 1.200 godina.
Krivac su klimatske promene. Blaže, vlažnije zime i toplija proleća, zajedno sa sve promenljivijim vremenom, uslovili su da datumi cvetanja napreduju u regionima rasta i raznim voćkama.
Iako bi ovo moglo da pokvari planove putovanja onih koji se nadaju da će baciti pogled na čuveni cvet trešnje u Japanu, promena datuma cvetanja izaziva mnogo veću glavobolju onima koji su zaduženi za preko 40 miliona hektara voćnjaka širom sveta.
Voćke imaju složen odnos sa klimom. Zimi, drveću je potreban period hladnog vremena (poznatog kao akumulacija hladnoće) da bi izašla iz stanja mirovanja i nastavila sa rastom. Nakon toga sledi period toplog vremena (poznatog kao akumulacija toplote) koji je neophodan za cvetanje u proleće.
Potrebna količina hladnog i toplog vremena varira u zavisnosti od voća i sorte, ali neispunjavanje bilo kojeg drugog može oštetiti prinos i kvalitet voća.
Više prosečne temperature i veća kolebanja temperature u oba godišnja doba izazvali su haos za voćke, sa sve češćim i ozbiljnijim toplotnim talasima i zahlađenjem koji remete nekada stabilan ciklus godišnjih doba.
Uprkos toplim zimama, mnoga voćna stabla i dalje udobno ispunjavaju svoje potrebe za akumulacijom hladnoće u umerenim područjima poput Evrope i Severne Amerike. Ali ista stabla ispunjavaju svoje potrebe za akumulacijom toplote ranije zbog toplijih proleća.
Kao rezultat toga, jabuke, kruške, trešnje, šljive i kajsije cvetaju ranije – u nekim slučajevima i do dve nedelje.
I ove promene ćete primetiti, najslikovitije, u kvalitetu i dostupnosti voća koje možete kupiti. Evo kako će se sadržaj vaše posude za voće promeniti da bi odražavao iskrivljena godišnja doba.
Promene u datumima cvetanja imaju velike posledice kada dođe vreme za berbu.
U oblastima gde cvetanje napreduje, stručnjaci upozoravaju na povećan rizik da će delikatni cvetovi biti izloženi štetnim mrazevima. Čak i relativno kratka hladnoća kada su drveće u cvetu mogu uništiti proizvodnju voća. Jedna mrazna noć u aprilu 2017. godine izazvala je pad evropskog prinosa jabuka za 24 odsto i pad proizvodnje kruške za 12 odsto.
Mnoge voćke su takođe nekompatibilne sa sobom. To znači da im je potrebno unakrsno oprašivanje iz različite sorte da bi zametnuli plod. Veliki deo ovog oprašivanja vrše insekti, posebno divlje pčele, a tokom mog doktorata otkrio sam da klima takođe utiče na vreme životnog ciklusa divljih pčela.
Neke vrste pčela se pojavljuju u pogrešno vreme da bi oprašile cvetove voća, delom zato što pčele i cvet različito reaguju na klimu. Nedostatak insekata oprašivača može biti skup. Istraživanja sa Univerziteta u Redingu istakla su procenjenih 5,7 miliona funti (7,3 miliona dolara) godišnje u gubitku proizvodnje gala jabuka zbog premalog broja oprašivača insekata.
Nedostatak oprašivanja može smanjiti prinos useva i promeniti sadržaj suve materije (dobar pokazatelj sadržaja šećera i kvaliteta u ishrani) i smanjiti odnos kalijuma i kalcijuma u plodu, što smanjuje mogućnost razvoja bolesti voća posle berbe.
Raniji datumi cvetanja su čak bili povezani sa promenama u ukusu voća. Istraživanje jabuka Fuji i Tsugaru u Japanu otkrilo je opadanje koncentracije kiseline i povećanje rastvorljivih šećera, što je rezultiralo slatkim ukusom voća. Rane indikacije sugerišu da u umerenim regionima ove promene mogu biti korisne za kvalitet ploda.
Ali u regionima koji se već smatraju toplim, kao što su Mediteran, severna Afrika i Brazil, uzgajivači se suočavaju sa različitim izazovima jer njihovi voćnjaci ne dobijaju dovoljno hladnog vremena.
To znači da drveće možda neće dostići svoj prag akumulacije hladnoće, što rezultira sporijim rastom i manjom proizvodnjom. Velika Britanija uvozi više voća nego ikada iz takvih klimatski ugroženih zemalja, uključujući 18,5% jabuka i krušaka 2022.
Ovo uključuje uvoz iz Južne Afrike i Brazila, gde je zimska hladnoća već ograničena i predviđa se da će se dodatno smanjiti u budućim klimatskim uslovima. Postojeće sorte sa visokim zahtevima za hlađenjem će možda morati da budu zamenjene onima sa nižim zahtevima za hlađenjem, kao što su Granni Smith ili Pink Ladi, koje bi zbog toga mogle postati rasprostranjenije na policama u Velikoj Britaniji.
Čak iu zemljama koje nisu klasifikovane kao posebno osetljive na klimatske promene, široko rasprostranjene promene u sortama i voću koje farmeri uzgajaju mogu biti neophodne da bi se voćnjaci opstali. Do kraja 21. veka predviđa se da će neophodna akumulacija hlađenja biti nedostižna za mnoge selektivno uzgajane sorte kajsije i breskve u Kaliforniji, što će dovesti do dramatičnog pada prinosa i učiniti neophodne velike promene u selekciji useva.
Svaka promena voćnjaka neminovno će značiti i promene na policama supermarketa. U Velikoj Britaniji, stručnjaci upozoravaju da će tradicionalne sorte jabuka kao što su Pipin ili Nonpareil, koje se uzgajaju u zemlji od najmanje 1500. godine, verovatno biti zamenjene jabukama koje su pogodnije za topliju klimu, kao što su Fudži i Gala, uzgajane u različitim delovima zemlje. svetu, ali se uzgaja u Velikoj Britaniji.
U ne tako dalekoj budućnosti, možda ćete pronaći da vaše omiljene sorte mnogih voća poskupe, ili jednostavno postanu nedostupne, ako se klimatske promene nastave svojom trenutnom putanjom.
Otkrivanje promena u datumima cvetanja i njihovog uticaja na prinos i kvalitet voća zahteva mnogo podataka, koje često marljivo prikupljaju istraživači na univerzitetima i hortikulturnim istraživačkim stanicama. Pojava pametnih telefona i njihove mogućnosti deljenja fotografija omogućila je građanima da se uključe u ovu ključnu oblast istraživanja.
FruitWatch u Velikoj Britaniji i Bloom Watch u SAD apeluju na javnost da dostave evidenciju o tome gde i kada vide voćke kako cvetaju, kako bi pomogli naučnicima da bolje predvide kada će drveće procvetati pod klimatskim promenama i obezbediti uzgajivačima vitalan sistem ranog upozorenja za rizike koje klimatske promene predstavljaju za njihov život.
