Tri od četiri starije odrasle osobe kažu da su doživele pokušaj prevare putem telefona, SMS-a, e-pošte, pošte ili onlajn u poslednje dve godine, pokazuje nova anketa. Tri od deset kažu da su bili žrtve najmanje jedne prevare.
Anketa otkriva posebno snažnu vezu između zdravlja starijih osoba i njihove ranjivosti na prevare – i to da mogu da uoče jednu i da postanu žrtva jedne.
Sve u svemu, ljudi starosti od 50 do 80 godina koji su prijavili da su dobrog ili lošeg fizičkog ili mentalnog zdravlja, oni sa invaliditetom i oni koji svoje pamćenje ocenjuju kao pošteno ili loše su skloniji od drugih njihovih godina da kažu da su doživeli prevaru.
Bez obzira da li su zaista doživeli prevaru ili ne, starije odrasle osobe sa zdravstvenim problemima će verovatno imati nedostatak poverenja u svoju sposobnost da uoče prevaru.
Rezultati Nacionalne ankete Univerziteta u Mičigenu o zdravom starenju takođe ukazuju na ranjivost među starijim odraslima koji žive sami ili imaju niže prihode.
„Naši nalazi o snažnoj povezanosti između ranjivosti na prevare i zdravlja dodaju važne nove podatke tekućim naporima da se smanje razorni danak prevara na finansije i dobrobit starijih odraslih“, rekao je direktor ankete Džefri Kulgren, dr, M.P.H., M.S. „Takođe smo otkrili da bez obzira na njihov zdravstveni status, starije osobe snažno osećaju da vlada i preduzeća treba da učine više na edukaciji i zaštiti od prevara.
Anketa je zasnovana na Institutu za zdravstvenu politiku i inovacije U-M, a podržavaju AARP i Michigan Medicine, akademski medicinski centar Univerziteta u Mičigenu.
Anketni tim je pitao nacionalni uzorak odraslih od 50 do 80 godina i dodatnu grupu odraslih u ovom uzrastu u Mičigenu o iskustvima vezanim za prevare u poslednje dve godine i o stavovima prema svesti o prevari i prevenciji. Anketu specifičnu za Mičigen podržao je Fond za zdravstvenu zaštitu Mičigena kao uvod u Mičigensku anketu o zdravom starenju koja je pokrenuta u proleće 2024. Dostupan je i sažetak nalaza specifičnih za Mičigen.
Generalno, 75% ispitanika je izjavilo da su doživeli pokušaj prevare bar jednom u poslednje dve godine, a 39% ove grupe je reklo da su prevaranti uspeli na jedan ili više načina.
Konkretno, 25% onih koji su doživeli pokušaj prevare reklo je da su prevaranti kompromitovali njihov račun u banci ili kreditnoj kartici ili drugu vrstu računa, 15% je reklo da im je račun hakovan, 9% je izgubilo novac, a 3% im je ukraden identitet.
Kada je anketni tim raščlanio rezultate prema zdravstvenom stanju među onima koji su doživeli pokušaj prevare, otkrili su velike razlike.
Oko 50% starijih odraslih osoba koje su bile na meti prevare i koje su svoje fizičko ili mentalno zdravlje nazvali lošim ili lošim, ili su rekli da imaju zdravstveni problem ili invaliditet koji ograničava svakodnevne aktivnosti, prijavilo je da su doživjeli prevaru, u poređenju sa 35% do 38% onih boljeg zdravlja ili bez ograničenja u svojim svakodnevnim aktivnostima.
Takođe je postojao jaz u iskustvima sa prevarom prema prihodima, sa 46% onih koji imaju godišnji prihod domaćinstva ispod 60.000 dolara verovatnije da će prijaviti da su doživeli prevaru od prevare, u poređenju sa 36% onih sa višim prihodima.
Starije odrasle osobe koje kažu da je njihovo mentalno zdravlje pošteno ili loše su mnogo češće rekli da je iskustvo prevare imalo veliki uticaj na njihovo finansijsko, mentalno ili fizičko blagostanje, sa 41% koji je to rekao u poređenju sa 10% onih koji su ocenili njihovo mentalno zdravlje kao dobro ili odlično.
Razlika u uticaju prevare bila je manja, ali ipak značajna, između starijih odraslih koji su rekli da imaju dobro ili loše pamćenje i onih koji nemaju, onih koji imaju zdravstveni problem ili invaliditet koji ograničavaju svakodnevne aktivnosti, i onih bez takvih ograničenja, onih sa prihodi domaćinstava ispod 60.000 dolara u poređenju sa onima sa višim prihodima, i onima koji žive sami u poređenju sa onima koji žive sa drugima.
Više od polovine (57%) starijih osoba izrazilo je nesigurnost u pogledu svoje sposobnosti da uoči prevaru.
Opet, zdravstveni status je bio važan, sa više od 65% onih koji su dobrog ili lošeg fizičkog ili mentalnog zdravlja, ili sa dobrim ili lošim pamćenjem, koji su prijavili ovu neizvesnost u poređenju sa oko 55% onih koji su boljeg zdravlja ili sa boljom samoocenom pamćenja. Takođe, 63% žena je reklo da su donekle, ne baš samouverene ili uopšte nisu uverene da mogu uočiti prevaru, u poređenju sa 49% muškaraca.
Kada je anketni tim pitao starije odrasle o njihovom interesovanju da saznaju više o tome kako da uoče i izbegnu prevare i njihovim osećanjima da im je potrebna veća zaštita od prevara, odgovor je bio skoro univerzalan.
Sve u svemu, 83% ljudi starosti od 50 do 80 godina reklo je da žele da znaju više o tome kako da se zaštite – uključujući 90% onih koji su rekli da nisu baš sigurni da mogu uočiti prevaru. A 97% starijih odraslih se složilo da kreatori politike moraju da učine više da zaštite ljude od prevara, dok se 96% slaže da kompanije treba da urade više. Čak i oni koji su rekli da su uvereni da mogu uočiti prevaru, i oni koji su rekli da nisu doživeli prevaru u poslednje dve godine, podjednako su verovatno kao i njihovi vršnjaci složili sa ovim izjavama.
„Razumno je da starije odrasle osobe sa zdravstvenim problemima češće doživljavaju prevaru od onih bez ovih izazova“, rekla je Keti Stouks, direktorka programa za prevenciju prevara AARP-a. „Zločinci za prevare su majstori za manipulaciju emocijama i svako može da doživi prevaru bez obzira na godine, obrazovanje ili prihod. Kada je u pitanju podložnost prevarama, manje je o tome ko ste, a više o tome kakav ste kada ste na meti.“
